Vladimir Lukaš je ugledao svetlost bolničke neonke jednog lepog prolećnog dana u aprilu, 1978. Napisao je puno kratkih biografija o svom liku i delu i skoro sve završavaju rečima: „Živi i radi u Skoplju“.
„Živi i radi u Skoplju!“, viknu komarac opijen svežom letnjom krvlju.
„Živi i radi u Skopju!“, usklikne stidljiva vinska mušica.
„Ko?!“, upita nagluvi skakavac iz Kikinde.
Zadnjih nekoliko godina pravi animirane filmove i aktivno se ne bavi sportom.
Živi i radi u Skoplju.