O Festivalu
KIKINDA SHORT je festival kratke priče koji se održava na samom severu Srbije, u gradu
Kikindi. Grad je svega nekoliko kilometara udaljen od Mađarske i Rumunije i kreativni ljudi su
hteli da iskoriste taj jedinstven položaj koji spaja Jugoistočnu i Srednju Evropu.
Osnovni ciljevi festivala su: 1) upoznavanje i umrežavanje mladih evropskih autora sa urednicima,
izdavačima i prevodiocima iz regije, kao i sa pojedinim učesnicima iz ostalih delova sveta čime
festival dobija na raznovrsnosti; 2) afirmacija kratke priče kao zapostavljenog književnog žanra i
ukazivanje na prednosti koje ovaj žanr ima u odnosu na današnji brzi ritam života; 3) popularizacija
čitanja, prevashodno među srednjoškolskom populacijom; 4) afirmacija tolerancije i kulture
različitosti
Od 2006. godine održano je devet festivala na kojima je učestvovalo više od 160 gostiju i 35
„profesionalnih slušalaca“ iz 28 zemalja (Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora,
Češka, Danska, Grčka, Holandija, Hrvatska, Italija, Kanada, Kipar, Lihtenštajn, Mađarska, Makedonija,
Nemačka, Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka, Slovenija, Srbija, Španija, Švajcarska, Rumunija,
Velika Britanija i Ukrajina). Među njima su i Rodge Glass, dobitnik nagrade Samerset Mom, Kler Vigfol,
dobitnica BBC-ijeve nagrade za kratku priču,Ksaver Bajer, dobitnik Hermann-Lenz-Preis, Emanuil Vidinski,
laureat Balkani nagrade, Bernard Meklaverti, svetski doajen kratkih priča ili Krejg Tejlor, jedan od deset
najuticajnijih ličnosti 2011.godine po izboru londonskog „Tajm auta“…
O našim gostima pišu: New York Times, Guardian, Independent, a knjige im izdaju Random
House, Faber & Faber, Bloomsbury ili S. Fischer Verlag.
Svaki autor čita priče na svom jeziku dok publika ima mogućnost da preko video bima prati prevod
na srpskom i engleskom jeziku. Po svom konceptu, festival je usmeren ka autorima mlađim od
35 godina i oni čine najveći broj učesnika. S obzirom na to da je književnost stvar kontinuiteta,
u manjem broju se pozivaju i stariji autori (kao domaćini festivala, specijalni i počasni gosti,
predstavnici sweet 60’s generacije…). Pored pisaca na festival se pozivaju i izdavači i urednici
književnih časopisa iz regiona. Kao rezultat upoznavnja i umrežavanja učesnika Kikinde shorta,
tekstovi autora su objavljivani u brojnim časopisima u regionu (Altera, Bugarska; Fosszília,
Symposion, Mađarska; Naše pismo, Razgledi, Makedonija; Zarez, Quorum, Hrvatska; Povelja,
Koraci, Ulaznica, Srbija).
Festival takođe pruža šansu i mladim prevodiocima te je tako u kroz naš projekat više od tridesetoro
njih dobilo šansu da po prvi put prevedu i objave književne tekstove. Na marginama festivala
prevodioci imaju priliku da se upoznaju i konsultuju sa piscima u vezi sa tekstovima na kojima
su radili. Nakon svakog festivala štampa se knjiga sa pričama svih učesnika, koja se pored Srbije
distribuira još u Hrvatskoj i BiH. Do sada je objavljeno šest knjiga od kojih je prva štampana na
četiri jezika (mađarski, makedonski, slovenački i srpski).
Festival je takođe predstavljen u brojnim gradovima u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Zrenjanin,
Sombor, Kragujevac…) i u inostranstvu. Pojedini autori gostovali su tako u Zagrebu, Mariboru,
Segedinu, Sarajevu, Rijeci… Naročito smo ponosni na gostovanje na Sajmu knjiga u Lajpcigu
2010. godine, kada je Kikinda Short učestvovao u okviru čuvenog projekta «Balkan Nacht» gde su
naši pisci imali priliku da nastupe pred više od hiljadu ljudi.
Medijska podrška je veoma važan element festivala. Guglovanje odrednice Kikinda Šort izbacuje
preko 145.000 pogodaka, medijski sponzor festivala je ugledni beogradski nedeljnik «Vreme»,
Izveštaji sa festivala se emituju iste večeri u nacionalnom dnevniku Radio televizije Srbije,
najčitaniji srpski dnevni list posvetio je dve strane Kikinda Shortu, nakon četvrtog festivala snimljen
je dokumentarni film koji se preko razmene sa TV VK iz Kikinde emitovao na brojnim lokalnim
stanicama u Srbiji, priče naših autora objavljuju Politika i NIN… Naprosto, u prvoj nedelji jula,
kratka priča je glavna tema u kulturnim rubrikama u Srbiji.
Pozivanje dvadesetak mladih autora iz više zemalja, festivalska atmosfera, dinamičan program, kao
i prateći sadržaji poput radionica, multimedijalnih prezentacija i koncerata, podstiču interesovanje
šire publike i medija za kratki prozni žanr. Naročito interesovanje pokazuje srednjoškolska
populacija. Prema podacima MUP-a iz 2007. godine svega 11,24 posto građana Srbije poseduje
pasoš, što je posledica dugogodišnje izolacije. Dovođenje tolikog broja stranaca u mali grad poput
Kikinde pobuđuje ogromnu znatiželju kod mladih pa se na konkurs za volontere javi i tri puta više
srednjoškolaca nego što ih je fizički moguće organizovati. Pošto nam je bilo žao da ih odbijemo, a
svesni ograničenja koja imamo, imenovali smo zamenike volontera, dok smo 2008. bili prinuđeni
da osmislimo “funkciju” zamenik zamenika volontera.
————————
Utisci učesnika:
Samo želim da kažem – mnogo hvala – što ste me pozvali u Kikindu. Divno sam proveo
vreme i na kraju sam bio tužan što odlazim . Napisao sam danas članak o Festivalu
Kikinda Short za Sunday Times Online – oni, takođe, žele i neke fotografije. Imam
neke, a ima dobrih Kalijinih i Edijevih – javite mi ako ćete postaviti neke nove. Javiću
kada će članak biti postavljen.
Sve najbolje,
Adam Marek
————————
Pozdrav svima,
Kikinda je nezaboravna iz više razloga. Biti u gomili tako talentovanih mladih pisaca je
bilo divno iskustvo. Nazdravimo sebi starom škotskom zdravicom „Da budemo srećni i da
naši neprijatelji znaju to”.
Sve najbolje,
Bernard MekLaverti
————————
Zakasnelo zdravo svima iz tmurnog i veoma vlažnog Edinburga. Zadovoljstvo je bilo
čitati mejlove koji su potvrđivali kako je svima bilo lepo u Srbiji. Moja nostalgija
za razgovorima se sleže, ono što ostaje je vedro sećanje na izvanredno druženje.
Hvala Srdjanu, Veri, Vladimiru, Džimu i svima ostalima koji su učinili da se osećamo
dobrodošli. Bilo mi je zadovoljstvo.
Do sledećeg viđenja,
Gregori Norminton
————————
Gotovo je sa metafizičkim stvarima i u jednom trenutku sam morao da postanem
neorealista. U stvari mislim da sam postao previše neorealističan prema svima sa
kojima sam pričao jer je u jednom trenutku svako od njih dobio “Prestani sa pričom o
Srbiji” izraz lica (znate, onaj izraz lica koji vam govori da vam zapravo ne veruju da
nešto može biti toliko lepo i snažno i kada počinju da misle da izmišljate). Ali
u slučaju da sve ovo jeste istina: to je bio veliki festival, vi ste bili NAJBOLjE
OSOBE u najboljoj verziji ikad, i vi ste zaista učinili da STVARNO bude teško drugim
festivalima da se porede sa vama.
Sve vas volim.
Hvala vam za sve
I, naravno, uvek imate mesto u Barseloni za sate prijatnih razgovora.
Borja Bagunja