Dejan Atanacković (Beograd, 1969), likovni umetnik i pisac, od devedesetih realizuje samostalne izložbe.
Od 2000. godine predaje na univerzitetskim programima u Firenci i Sijeni, gde je držao više predmeta iz oblasti vizuelne umetnosti, kulture i knjževnosti, i sarađivao sa firentinskim Muzejom prirodnih nauka.
Inicirao je i vodio mnoge projekte kulturnog povezivanja Beograda i Firence, programe didaktičke razmene i projekte posvećene položaju pripadnika marginalizovanih grupa.
Dobitnik je NIN-ove nagrade za svoj prvi roman “Luzitanija” u izdanju Besne kobile (2017). Autor je zbirke pripovedaka “Čovek bez jezika” kod istog izdavača (2018).
Objavljivao je mesečne kolumne u NIN-u u periodu 2018-2023, a od januara 2024. piše za Novi magazin.
Od juna 2022. do oktobra 2023. bio je odbornik u Skupštini Grada Beograda ispred koalicije Moramo.
Živi u Beogradu i Firenci.
Dejan Atanacković: Neodrživo je živeti između znakova navoda, Danas, april 2019.
https://www.danas.rs/kultura/atanackovic-neodrzivo-je-ziveti-izmedju-znakova-navoda/
Autorov izbor iz dela. Trajni snimak, Radio Beograd 3, mart 2018.
https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-3/3070377/dejan-atanackovic-autorov-izbor-iz-dela.html
Art Zona: Čovek bez jezika – Dejan Atanacković, RTS, 2019.
https://www.youtube.com/watch?v=UnJCiJ13sKQ
Dnevnik TV Mreže (povodom izložbe Šest priča o zaustavljanju vremena, u galeriji Haos, april 2019.)
https://mreza.rs/tv-mreza/dnevnik-tv-mreze-dejan-atanackovic-multimedijalni-umetnik/
O izložbi Časovi nemačkog, Vreme, septembar 2019.
https://vreme.com/kultura/gandi-ili-gebels-nije-svejedno/
Dnevnik iz Firence u vreme pandemije, Danas, mart 2020.
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/gusti-oblaci-od-jucerasnje-kise/
Spomenik Nemanji je teška korupcija i retko viđena svinjarija, N1, mart 2021.
https://www.youtube.com/watch?v=OPyjett1004&t=5s
Ljudi, sećanja: Identitetski ambis koji se ne zatvara, Danas, februar 2021.
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dejan-atanackovic-identitetski-ambis-koji-se-ne-zatvara/
Srbija mora da stane ako se zahtevi protesta ne ispune, Pregled štampe, N1, avgust 2023.
https://www.youtube.com/watch?v=vqmh23oJio8
Evropa je naša prirodna sredina, Intervju za novi magazin, februar 2023.
https://novimagazin.rs/iz-nedeljnika-nm/288791-intervju-dejan-atanackovic-evropa-je-nasa-prirodna-sredina
Ponudite viziju Srbije u kojoj su pale sve laži o Kosovu: Otvoreno pismo opoziciji, oktobar 2023.
https://www.danas.rs/dijalog/srbija-kosovo-dejan-atanackovic/
Mirjana Đurđević (1956), autorka je četrnaest romana i koautorka još dva, objavljenih u više izdanja. Piše i priče, eseje, kolumne… Prevođena na egleski, ruski i slovenački jezik. Njen roman Kaja, Beograd i dobri Amerikanac osvojio je regionalnu nagradu Meša Selimović za najbolji roman objavljen na prostoru Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore u 2009. godini. Živi i piše u Beogradu.
Tomislav Marković (1976), piše poeziju, eseje, publicistiku i satirične tekstove. Piše kolumne za nekoliko regionalnih portala: Al Jazeera Balkans, Antena M, Nomad, Zurnal.info i Tacno. Njegove tekstove objavljivali su i Frankfurter Allgemeine Zeitung, Vox Europe, The Guardian, Eurozine.
Bio je član redakcije portala e-novine i jedan od osnivača i kourednika kulturno propagandnog kompleta Beton (2006–2013). S redakcijom Betona priredio izdanja „Srbija kao sprava“ (2008), „Antimemorandum-dum“ (2009), dva izdanja Betona na nemačkom jeziku 2010. i 2011. godine, kao i pregled mlađe pripovedačke scene Srbije na albanskom jeziku „Nga Beogradi, me dashuri“ (Iz Beograda, s ljubavlju) 2011. godine. S redakcijom Betona dobitnik je nagrade „Dušan Bogavac“ Nezavisnog udruženja novinara Srbije za profesionalnu hrabrost i novinarsku etiku 2007. godine.
Boravio na rezidencijalnim programima u Sarajevu, Rijeci, Prištini, Splitu, Pazinu i Cetinju. Napisao songove za predstavu „Ubiti Zorana Đinđića“. Sarađivao sa beogradskom alternativnom muzičkom grupom Ah, Ahilej koja je 2009. snimila album „Pesme zlih volšebnika“ po njegovim tekstovima. Među objavljenim izdanjima treba izdvojiti poetsko-proznu knjigu „Vreme smrti i razonode“ (2009), zbirku pesama „Čovek zeva posle rata“ (2014), knjigu izabranih i novih pesama „Napred u zlo“ (2017) i knjigu satirične proze „Velika Srbija za male ljude“ (2018). Pesme, tekstovi i satire prevođeni su mu na nemački, engleski, mađarski, poljski, slovenački i albanski jezik. Živi i radi u Beogradu.
https://www.bookvar.rs/tomislav-markovic-nije-vazno-kome-se-klanjas-nego-da-si-pognut/
https://polis.ba/intervju-s-tomislavom-markovicem-otvorenost-je-temelj-zivota/
Edi Matić (1962), književnik i fotograf, studirao elektrotehniku u Splitu, bavio se grafičkim dizajnom i glazbenom i video produkcijom. Jedan je od pokretača prvog projekta Writers in residence, udruge SpLitera i međunarodnog književnog festivala Split Lit Int.
Sudjelovao je u organizaciji hrvatskih i međunarodnih nastupa na sajmovima knjiga u Leipzigu, Frankfurtu, Beču, Sofiji i Tirani, a kao autor na mnogim domaćim i stranim književnim festivalima i rezidencijalnim programima. Kratke priče i poezija objavljivane su mu u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Turskoj, Austriji, Njemačkoj, Makedoniji i portalu svjetske književnosti Asymptote.
2024. u izdanju Naklade Frament izlazi zbirka poezije Neke riječi ne stanu u pjesmu
2020. u izdanju Hena-com izlazi roman Pop (2023. izlazi u Njemačkoj / izdavačka kuća Edition Converso)
2016. u izdanju Hena-com izlazi roman Regija stranaca
2012. u izdanju Naklade Ljevak izlazi roman Grimalda. U Austriji roman objavljuje izdavačka kuća Leykam (dobitnik austrijske književne nagrade Steiermärkische Bank), u Srbiji KR Rašić, a u Makedoniji Goten publishing.
2008. u izdanju Naklade Ljevak izlazi roman Ovdje fali ženska ruka
2023. za dramski tekst Vulnera urbis, vulnera orbis“ dobiva nagradu Ministarstva kulture RH Marin Držić, a za kratke priče nagrade Priča se (p)o gradu i KuŠIn
Kao fotograf imao je samostalne izložbe u Beču, Grazu, Leipzigu i Splitu.
Član je Hrvatskog društva pisaca (predsjednik Društva od 2023.) i počasni član PEN Centra BiH.
Dragoljub Draža Petrović je novinar iz Beograda, glavni i odgovorni urednik lista Danas i portala danas.rs. Sem u Danasu, kolumne objavljuje na portalu N1 Srbija i u magazinu Nedeljnik. Dobitnik je nekoliko novinarskih nagrada i koautor dve ćerke. Bio je jedan od koautora i satirične emisije PLJiŽ (Petrović, Ljubičić i Žanetić). Rođen je 1970. godine u Beogradu.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Dragoljub_Petrovi%C4%87_(novinar)
Đerđ Serbhorvat (György Szerbhorváth) je rođen u Bačkoj Topoli 1972. godine. Odrastao je u Malom Iđošu, gimnaziju je završio u Senti. Posle odsluženog vojnog roka 1991/92. godine u Kikindi, studirao je sociologiju u Budimpešti na univerzitetu ELTE, gde je i doktorirao. Danas radi kao naučni saradnik Instituta za istraživanje manjina pri TK HUN-REN. Istražuje vojvođanske Mađare, ostale manjine i društva sa prostora bivše Jugoslavije, književnost i kulturu, pa i ratove i danas ratne veterane. Urednik je časopisa instituta Regio.
Bio je urednik više časopisa (Symposion iz Novog Sada, EX Symposion, Beszélő, A hét), radio je za televizije i radie, redovno piše za nekoliko novina i časopisa. Napisao je dve stručne knjige, objavio je i kjnigu eseja, kao i dve monodrame koje su bile premijerno prikazane u Novom Sadu i Subotici. Radovi su mu prevedeni na sprski, hrvatski, engleski, nemački i francuski. Dobitnik je više nagrada i stipendija. Živi u Budimpešti, ali dosta vremena provodi u Malom Iđošu.
Marko Šelić Marčelo (Paraćin, 1983) pisac je kojem se dogodila muzika, iako redosled objavljivanja dela sugeriše da se desilo obrnuto. Objavio je studijske albume De facto (2003), Puzzle shock! (2005), Treća strana medalje (2008), Deca i Sunce (2010), Napet šou (2014), te dvostruki album Nojeva varka, svojevrsni roman u stihu (2021); romane Zajedno sami (2008), Malterego, knjiga prva: Rubikova stolica (2012; izmenjeno i dopunjeno izdanje 2016), Malterego, knjiga druga: Higijena nesećanja (2017, širi izbor za NIN-ovu nagradu), zbirku tekstova O ljudima, psima i mišima (2009), više stotina kolumni za razne redakcije. S Edom Maajkom, Remi iz Elementala i Branom iz Dubioza Kolektiva, te režiserkom Adom Sokolović, koautor je televizijske emisije Perspektiva, koja putuje po regionu i razgovara s mladima o društvenim pitanjima. Od 2008. u strip redakciji Veseli četvrtak urednik je izdanja Dilana Doga, italijanskog junaka; od januara 2022. kolumnista je dnevnog lista Danas. Angažovan je i u pozorištu: u DADOV-u se 2010. igrala dramska adaptacija romana Zajedno sami (po tekstu Branislave Ilić), a radio je i na komadima Klasni neprijatelj P. Stojmenovića (tekst završnog songa), Istraživač noćnih mora N. Zavišića (scenario), Doktor Nušić K. Mladenovića (tekstovi svih songova) i Bura K. Mladenovića (tekstovi svih songova i uloga Arijela). Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, smer srpski jezik i književnost; Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu dodelio mu je počasnu diplomu Magister Humanitas za pedagoško delovanje i poseban doprinos razvoju kulture mladih. Radi i radi u Beogradu. Živi u svom svetu.
Dragan Velikić
Rođen u Beogradu 1953. godine. Autor jedanaest romana (Via Pula, Astragan, Hamsin 51, Severni zid, Danteov trg, Slučaj Bremen, Dosije Domaševski, Ruski prozor, Bonavia, Islednik, Adresa), osam knjiga eseja i tri zbirke priča. Preveden je na osamnaest evropskih jezika, na arapski i farsi, u devedeset stranih izdanja.
Dobitnik je nagrade Instituta za Dunav i Srednju Evropu iz Beča (2008), Nagrade Kočićevo pero, Nagrade Meša Selimović, Vitalove nagrade, Nagrade grada Budimpešte za 2013. godinu, nagrade „Podrum Radovanović“ za životno delo, Evropske nagrade Vilenica za 2019. godinu, nagrade „Trepetalo iz Trogira“ (2023) i dve NIN-ove nagrade za najbolji roman 2008. i 2015. godine. Počasni je član mađarske Akademije umetnosti i knjiženosti „Sečenji“.
Marko Vidojković (Beograd, 1975) stekao je zvanje pravnika na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i međunarodno je priznat kao jedan od najuglednijih srpskih pisaca 21. veka. Njegove knjige se obično prodaju u tiražu od preko stotinu hiljada primeraka, samo u Srbiji. Čitaju ga svi uzrasti. Od 2001. godine objavio je deset romana: Ples sitnih demona, Đavo je moj drug, Pikavci na plaži, Kandže, Sve crvenkape su iste, Hoću da mi se nešto lepo desi odmah, Kandže 2: Diler i smrt, Urednik, E baš vam hvala, Đubre i tri knjige pripovedaka: Bog ti pomogo, Priče s dijagnozom i Kovid 19+:
Dobitnik je Nagrade Kočićevo pero (2005) i Zlatni bestseler (2005) za roman Kandže i Vitalov Zlatni suncokret za najbolju knjigu objavljenu 2006, za roman Sve crvenkape su iste. Njegove knjige i pripovetke prevođene su na nemački, engleski, bugarski, slovenački, makedonski, poljski, mađarski i češki jezik. Njegova tri romana su objavljena u Hrvatskoj.
Od novembra, 2021. piše dnevne kolumne za ugledni srpski dnevni list Danas i jedan je od najuticajnijih javnih govornika u Srbiji. Koristeći lično iskustvo, Vidojković se za ljudska prava bori zagovarajući svoje političke ideale, zasnovane na demokratskim i liberalnim vrednostima. . Autor je političko-satirnih TV emisija 390 stepeni (2015-2016, ATV, Bosna i Hercegovina) i 400 stepeni (TV Naša, Srbija, 2019).
Uz novinara Nenada Kulačina, od 2017. godine Marko Vidojković vodi najuticajniji političko-satični tok-šou u regionu Dobar, loš, zao, DLZ. Od 2020. DLZ je podkast na portalu Nova.rs, sa prosečnim nedeljnim dosegom od 100.000 pojedinačnih gledalaca. Snimljeno je više od 300 epizoda u kojima su gostovali najuticajniji srpski opozicioni lideri, aktivisti, politički analitičari i umetnici koji se protive autokratiji.
Vidojković je bio počasni gost brojnih evropskih festivala pisaca i sajmova knjiga.
Komponuje muziku, piše tekstove i nastupao je u nekoliko pank, hardkor i hevi metal bendova, čiji je najnoviji projekat pank rok bend „Crveni vetar“, zajedno sa suprugom Đurđijom.
U januaru 2023, Međunarodni PEN je izdao saopštenje u kojem je pozvao na hitnu istragu pretnji Marku Vidojkoviću. Postao je deo liste slučajeva PEN 2022, kao jedan od najugroženijih pisaca u svetu. 2023. godine, zajedno sa suprugom, preseljen je iz Srbije, u trajanju od devet meseci. Godine 2024. postao je deo liste slučajeva PEN 2023/2024, kao amblematični slučaj evropskih pisaca u opasnosti.
Marko Vidojković je počasni član Slovenačkog PEN centra, a član je i Srpskog književnog društva, NUNS-a i Međunarodne federacije novinara.
Ima onlajn školu kreativnog pisanja na sajtu markovidojkovic.rs